Parkinsonova bolest

Poruka pacijentima koji boluju od Parkinsonove bolesti - Niste sami!Prof. dr Tihomir Ilić 

Parkinsonova bolest, nažalost, nije u potpunosti izlečiva, ali rana dijagnoza i adekvatno lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života osoba kojima je ovo stanje dijagnostikovano. Ova bolest je neurodegenerativna, najčešće se javlja kod osoba starijih od 60 godina, a karakteriše je odumiranje nervnih ćelija odgovornih za proizvodnju dopamina, neurotransmitera ključnog za kontrolu pokreta i prenos signala u mozgu. Upravljanje Parkinsonovom bolešću u savremenoj praksi uključuje multidisciplinarni pristup tima specijalista koji obuhvata neurologe, fizioterapeute, logopede, psihologe i druge stručnjake, što je i standardizovana praksa klinike Inovium neuro, najsveobuhvatnije neurološke klinike u regionu, sa sedištem u Beogradu. Klinika okuplja svetski priznate konsultante i obezbedjuje najviše standarde stručnosti i inovativne tehnologije, kao i istraživačka dostignuća, koja potpisuje profesor dr Tihomir Ilić, specijalista neurologije i kliničke neurofiziologije, čiji se istraživački rad, fokusiran upravo na Parkinsonovu bolest, ali i dugogodišnja uspešna praksa, smatraju neprevazidjenim u Srbiji i regionu. 

“Parkinsonov sindrom”predstavlja termin kojim je obuhvaćen niz motornih sindroma, njih ukupno 10, sa velikim sličnostima, ali jednako tako i suštinskim razlikama. Reč je o grupi bolesti poremećaja pokreta, između kojih se, na prvom mestu, izdvaja idiopatska Parkinsonova bolest (iPb) koja predstavlja oko 85% svih slučajeva ovog oboljenja. 

Parkinsonov sindrom obuhvata nekoliko neurodegenerativnih oboljenja, u užem smislu ukupno pet: 

• Idiopatska Parkinsonova bolest/iPb i atipični parkinsonizmi
• Progresivna supranuklearna paraliza
• Kortikobazalni sindrom
• Multipla sistemska atrofija
• Demencija

Odredjena neurološka stanja prema manifestacijama podsećaju na Parkinsonovu bolest, ali se razlikuju, jer uzrok bolesti u ovim slučajevima nije odumiranje ćelija, već drugi procesi koji narušavaju funkcionisanje centralnog nervnog sistema, a to su:

• Lekovima indukovani parkinsonizam
• Toksični parkinsonizam - trovanja hemijskim supstancama poput teških metala, olova, žive i mangana, organski rastvarači i pesticidi 3.
• Vaskularni parkinsonizam - oštećenje mozga usled nedovoljne prokrvljenosti ili malih moždanih udara
• Post-traumatski parkinsonizam - posledice ponavljanih povreda glave

Uzroci pojave Parkinsonovog sindroma 

Iako tačan uzrok Parkinsonove bolesti do danas još uvek nije precizno utvrđen, definisano je da bolest nastaje kao posledica kompleksne interakcije naslednih faktora i uticaja spoljašnje sredine. Prema različitim teorijama, posebna pažnja usmerena je ka potencijalnoj kontaminaciji okoline toksinima, naročito pesticidima i herbicidima. Istraživanja ukazuju i na mogući uticaj ishrane obogaćene mlekom i mlečnim proizvodima, kao i ponavljanih povreda glave u određenim sportskim aktivnostima poput boksa, fudbala, rukometa, hokeja... Ova saznanja su od suštinskog značaja za razumevanje potencijalnih faktora rizika, koji su klasifikovani na sledeći način: 

Genetika, odnosno porodična istorija: Postoji nekoliko genetskih mutacija koje su povezane s većim rizikom za nasdtanak Parkinsonove bolesti, ipak, većina slučajeva ove bolesti je idiopatska, što znači da tačan uzrok nije poznat 

Životna dob: Rizik od Parkinsonove bolesti se povećava sa starošću. Većina ljudi počinje da pokazuje simptome u šezdesetim godinama 

Izloženost toksinima: Postoje dokazi koji sugerišu da izloženost određenim toksinima, kao što su pesticidi i teški metali uzrokuju pojavu Parkinsonovog sindroma 

Pol: Muškarci imaju nešto veći rizik od razvoja bolesti

Simptomi Parkinsonove bolesti 

Doktor Tihomir Ilić objašnjava da Idiopatsku Parkinsonovu bolest karakteriše niz motornih i ne-motornih simptoma, koji se razlikuju od osobe do osobe, a najčešći su podrhtavanje šaka, usporenje pokreta ili bradikinezija, krutost u mišićima ekstremiteta samo jedne strane tela, kao i problemi sa ravnotežom. Takođe postoji i niz ne-motoričkih simptoma iPb, između kojih se pojedini neretko ispoljavaju i pre tipičnih motornih simptoma, a obuhvataju: slabljenje ili gubitak čula njuha, otežanu probavu (opstipaciju), pokrete ekstremitetima u snu, ali i sniženo raspoloženje (depresivnost). Kako bolest napreduje, često se nagomilava i niz dodatnih ne-motornih simptoma koji se odnose na disfunkcije autonomnog nervnog sistema: slabost i vrtoglavica pri ustajanju, poteškoće sa gutanjem, nakupljanje pljuvačke, pojačano znojenje, problemi kontrole mokrenja, poteškoće sa potencijom; zatim imamo neuropsihijatrijske poremećaje: teskoba, apatija, pojava vidnih halucinacija, povišena sumnjičavost, patološka ljubomora; kao i kognitivne smetnje: poteškoće sa pamćenjem... 

Dijagnostika idiopatske Parkinsonove bolesti i atipičnih parkinsonizama ima istovetne protokole i procedure, koje obuhvataju:

• Anamnestički intervju
• Specijalizovani oblik kliničkog neurološkog pregleda sa fokusom na simptome
• Laboratorijske analize krvi
• MRI snimanje endokranijuma sa specifičnim usmerenjem prema neuroanatomskim strukturama bazalnih ganglija, repatog jedra, crne supstancije i srednjeg mozga

Savremene terapije Parkinsonove bolesti daju značajno bolje rezultate, bolju kontrolu simptoma i progresije bolesti. Doktor Ilić ističe veliki napredak u farmakološkim tretmanima, zatim u primeni i definisanju procedure invazivne neuromodulacije mozga, poznate pod nazivom duboka moždana stimulacija, kao i multidisciplinarni pristup. Primena procedure invazivne neuromodulacije mozga, poznate pod nazivom duboka moždana stimulacija / DBS, namenjena je prevashodno pacijenatima koji ne reaguju adekvatno na terapiju lekovima. Novi uređaji omogućavaju individualno prilagođavanje parametara stimulacije, što pomaže u optimizaciji tretmana za svakog pacijenta.

Precizno dijagnostikovanje vrste parkinsionizma i blagovremeno lečenje su veoma važna pretpostavka što uspešnijeg ishoda. Zato je uloga iskusnog i pouzdanog neurologa od krucijalnog značaja za svakog pacijenta. Srbija u tom smislu, u korak sa zapadom, raspolaže vrhunskim kadrom i istraživačima, baš kao što su i dijagnostički pravci parkinsonizma u našoj zemlji na nivou razvijenog sveta. Zasnivaju se na kriterijumima postavljanja dijagnoze, potvrdjenim 2018. godine, od strane grupe od 20 eksperata Internacionalnog udruženja za poremećaje pokreta, “Movement Disorders Society”. Međutim, uprkos unapredjenom postupku, čak i ovi napredni kriterijumi iziskuju stručnu neuropatološku validaciju i iskustvo neurologa, specijaliste za poremećaje pokreta, koji ih tumači i primenjuje. 

Posebna uloga lekara specijeliste prilikom pregleda i konsultacija obuhvata pružanje podrške i obrazovanje o prirodi i toku bolesti. Ovaj interaktivni proces, gde lekar i pacijent razvijaju uzajaman odnos poverenja, omogućava pacijentu aktivnu ulogu u njegovom najboljem interesu, stvarajući snažan temelj za efikasno upravljanje Parkinsonovom bolešću. Klinika Inovium neuro pruža pacijentima sveobuhvatan pregled i konsultacije u trajanju i do sat vremena, što podrazumeva: uvodni razgovor, uvid u celokupnu zdravstvenu dokumentaciju pacijenta, neurološki pregled, razgovor sa pacijentom nakon pregleda i pripremu medicinskog izveštaja. 

Doktor Tihomir Ilić naglašava da, pored osnovnih informacija o bolesti, pacijent mora biti upoznat sa činjenicama da se Parkinsonova bolest ne može izlečiti, ali da postoji niz efikasnih tretmana koji mogu značajno poboljšati kvalitet života pacijenta i kontrolisati simptome bolesti. “Uvek pristupamo sa istinitim podacima, empatijom i osnovanim optimizmom, gde god tome ima mesta.” Posebno je važno, što doktor Ilić primenjuje već u uvodnom razgovoru sa pacijentom, da se skrene pažnja na važnost redovne fizičke aktivnosti u svojstvu jedne od metoda lečenja. Pacijent mora na kraju čuti jasnu poruku: „Vi niste sami u ovome! Naš tim će biti uz Vas na svakom koraku, i zajedno ćemo naći najbolji način da se suočimo sa izazovima koji su pred nama“.